Nasilje u porodici 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 20 | Nivo: Kriminalističko policijska akademija

КРИМИНАЛИСТИЧКО-ПОЛИЦИЈСКА АКАДЕМИЈА
Ментор: студенти:
Проф. Др Жељко Никач Николић Бранко 306/09
Булајић Бојан /09
БЕОГРАД, 2011
САДРЖАЈ:
1.Увод у семинарски рад...............................................................................2
2.Појмовно објашњење породице, насиља и појавних облика
испољавања насиља у породици...................................................................3
3.Узроци насиља у породици.........................................................................................................8
4.Облици испољавања насиља у породици........................................................................................................10
5.Правна заштита од насиља у породици у Србији...................................14
6.Полиција и насиље у породици................................................................16
7.Закључак.....................................................................................................19
Литература.....................................................................................................20
1.Увод у семинарски рад
Насиље у породици постаје предмет друштвеног и научног интресовања тек у другој половини двадесетог века тј. у раним 70-тим годинама,а у Србији тек у последњих петнаест година. Најпре је пажњу освојило насиље над децом,потом насиље над женама.Старе и немоћне особе које лако могу постати жртве насиља још увек су на маргинама друштвеног интересовања. Занимање за проблем насиља у породици добија снажне импулсе из окриља међународних и невладиних организација у потрази за одговорима како му ефикасније стати на пут, а нарочито како ефикасније заштити жртве. Овај специфичан и комплексан ,а веома распрострањен облик насиља захтева адекватан одговор државе у процесу његовог сузбијања и спречавања. Јасно је,да се насиље у породици,као и свако друго насиље,не може друштвено толерисати и да је активно супростављање насиљу једна од основних обавеза сваке демократске државе. У друштвеном миљеу какав је наш,са патријархалним наслеђем,под теретом различитих облика дискриминаторне политике и праксе, насиље у породици се тешко препознаје као важан друштвени проблем.Проблем компликују и типичне предрасуде као што су да се од мушкарца очекује да буде хранилац и глава породице,а да жена буде супруга и мајка,наравно добра и пожртвована,док су деца ту да слушају и да испуњавају очекивања родитеља јер у супротном се међу васпитачким техникама могу наћи и средства која укључују насиље. Дуго се сматрало да је примена насиља према члановима породице,посебно између брачних и ванбрачних партнера,породична и приватна ствар,добро чувана " породична тајна ", далеко од друштвеног сазнања. Од жртава овог облика насиља,најчешће жена, често чује :"срамота ме је да о томе причам", " нико ми не може помоћи,сама сам крива", а од најближих рођака и познаника "то је њихова приватна ствар", " не желим у томе да учествујем" и сл. Што се тиче полицијских службеника,морамо да признамо да им је неопходна одговарајућа обука. Обука би требало да обухвати опште информације о насиљу над жртвама, да пружи могућност полицијским службеницима да искажу свој систем вредности и убеђења. На жалост,у пракси,начин поступања полицијских службеника приликом изласка на место догађаја није регулисан посебним протоколом,тако да се полицијски службеници " сналазе " у свакој конкретној ситуацији,што отежава њихов рад и отвара могућност неадекватне реакције која може да изазове озбиљне последице. Ради спречавања импровизације у поступању и остваривања неопходне једнообразности неопходно је да се установе одговарајући стандарди професионалног рада и јасно и прецизно одреде процедуре у поступању полицијских службеника.

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]